Zaboleh te,
ko medelja vojnika i vojnik ljud,
pismo i čepuj slika, zaboleh te,
jer ko te ne bi voneo.
Zaboleh te,
ko male ptice strehe u krunu kralj,
ko grešnik svoje grehe, zaboleh te,
a ti si me razboleo.
Da li sam to lasta prognana ka jugu,
kad sam samo tugu s tobom vidjela?
Da li sam to ružanska žena u snegu,
kad sam samo suze s tobom imala?
Zbog tebe sam ključala na sto stepeni,
pola dana noć,
ila sve u meni, a mostva i mraz,
kad si me ti uvredio.
Stvorit ću zid za ljude oko sebe,
kineski zid,
da jači je od tebe,
da ne bi me nikada ti povredio.
Da li sam to lasta prognana ka jugu,
kad sam samo tugu s tobom vidjela?
Da li sam to ružanska žena u snegu,
kad sam samo suze s tobom imala?
Da li sam to lasta prognana ka jugu,
kad sam samo tugu s tobom vidjela?
Da li sam to ružanska žena u snegu,
kad sam samo suze s tobom imala?