Излазе јутра,
мрдају завеце,
и данас и сутра узгужване превозе.
Ништа не осечам да се помера и све заборављам.
Усну, усна,
усну, усна,
усну, усна,
све пропада.
Само контрол поставља питање,
чега се бојимо кад нам је боље.
Да ме не пита како изгледа да се заборављам.
Усну, усна,
усну, усна, усну, усна,
све пропада.
Ту пробудимо се ти
и ја,
да ту се ниша нико не гледа.
Ох, хајде, нема времена,
сваки дан ког песница јако удара.
Усну, усна,
усну, усна,
усну, усна,
усну, усна,
све пропада.
