Ide noć k'o utvara, na prozor mi udara, ništa dobro noćas mi ne sprema.Mesec sjetom začet je i izgleda na četje, jer ga koji mene pola nema.Svirali su prošle noći, k'o da nikad nećeš doći, dušom lome gorka osjećanja.I dok slušam pesme naše, oko mene samo čaše razne kao tvoja obećanja.Soba za samca, zidova hladnih i krevec mali i dozrajali.Sve u toj sobi već polovno je, jedino jajoj na broju fali.Soba za samca ne košta mnogo, skupa je nekom drugom.Sve što joj duguje svake joj noći, svake joj noći plaćam dugo.Idem noć ko utvara, na prozor mi udara da si srečna.Ja još molim Boga, nećeš sresti nikog luđeg, što je uvek gladan tuđeg.Gladan tuđeg, ali nikad si svoga.Još si moja čaša žuči i sve ono što me muči, a ja čovek ni nađen ni tražen.Mene ova želja drobi, da si sad u mojoj sobi, da si ovdje samo da ti kaže.Soba za samca, Zinova hladnih i krevec mali i dozrajali.Sve u toj sobi već polovno je, jedino ja joj na broju hladim.Soba za samca ne košta mnogo, skupa je nekom drugom.Smešno joj duguje svake joj noći, svake joj noći plaćam dugom.