Prošla je lipota,
zanila me je cilo,
smantala od bota,
kako decibilog.
Prošla je i sve je,
dotakla i smela,
kaparen u cvatu,
u reska panela.
Kora cijoj zvone i sve o njoj zbori,
cime i kolone,
palme, murve bori,
i kad drivom projde,
neka sve zabala,
dvori i sulari,
sunce vrhu skala.
Bože, daj mi oči,
da je opet vidim,
da bardi lipote njezine zavridim.
Vrime ća nas mrvi,
baca praj u oči,
prošla je lipota i moja će proći.
Svitlostića miriš,
sjaj nebe sasnjeni,
daj kad opet projde,
da ne pod crveni,
veš da pri nju stanem.
Drit na pjacu staru,
kako brod na vitru,
i cvit u pitaru.
Bože, daj mi oči,
da je
opet vidim,
da bardi lipote
njezine zavridim.
Vrime ća
nas mrvi,
baca praj u oči,
prošla je
lipota
i moja će proći.
prošla je
lipota
i moja će proći.
