Дечки позива на сливо обожгање,
Сафајрун как негда и сад.
Још лучи се светле, принаше шпрање,
До неби и малјура.
То кај буз утра победало село,
Кроз бухопе, нутар и ван.
Доде неку шлец на лице бело,
Зафалује, а не за срам.
Ем ниме брига кај вели село,
Иде нест на Фајрун твем там.
Там прави мужи чекају ранје,
Там задни се гаси лампаш,
До зорју неје доћекао при шпрање,
Нивреден се звати Пајдаш.
Кому ни слајше да з њом чека ранје,
Бирташица, а не бирташ.
Дечки осветли се,
принаше шпрање,
Још точе се млеко име,
Там су нам јапе чекали ранје,
Ве на нас сад дошел је ред.
Са как буз утра победало село,
Да сноћка смо ходили там.
А кај сенкушну то лице бело,
Зафалује,
а не за срам.
Ем ниме брига кај вели село,
Иде нест на фајрун твем там.
Там прави мужи чекају ранје,
Там задни се гаси лампаш,
До зорју неје доћекао при шпрање,
Нивреден се звати Пајдаш.
Кому ни слајше да с њом чека ранје,
Биртешица,
а не бирташ.
Там прави мужи чекају ранје,
Там задни се гаси лампаш,
До зорју неје доћекао при шпрање,
Нивреден се звати Пајдаш.
Кому ни слајше да с њом чека ранје,
Биртешица,
а не бирташ.
Биртешица,
а не бирташ.