На голији морама се роди,
кро Србију ститно коло води,
под краљева мало је застала,
са Косова брата сашећала.
Ој морало,
ој морало, српска река,
не дам да те мути неко,
мајко моја песмо стара, нека живе Србији морала.
Досталаћа заједно обродише,
ту са југа сестру дочекаше,
загрљени окренуше лево,
пак ућују
шумабиом целом.
Ој морало,
ој морало, српска река, не дам да те мути неко,
мајко моја песмо стара, нека живе Србији морала.
Код Кулича, испод Смедерева,
ту мораве моје више нема,
полагано њем се живот гаси,
ој Дунаве мораву ми спаси.
Ој морало,
ој морало,
српска река, не дам да те мути неко,
мајко моја песмо стара, нека живе Србији морала.
Đang Cập Nhật
Đang Cập Nhật