Маги зоко деве мачина,
Од њурн јо даден кунрај,
Ем гањава тути киста вит,
Нум пансан, ман кућу пасад,
Вогљо вивере фенишита когње момент,
Като му саје регала.
Јун сјема де спуња туринду скуру,
Аду скива се ферму не паролу,
Куме дума сбатну скигар,
Курн је сенца бунца кјуја нишјуне,
Ту си ламунуне.
Таће жирта дај финалмен камо сдаће,
Ма стрње форте зута сфи куберте,
Орма је робана визе кисту нјете,
Кај жакум бању ринда ста нутале,
Ту фану дута намраду ферму ми нуде,
Ман курат ми бојуста сенце де.
Та му надо погопоге де,
Мио до ћуруну му стан ке де,
Току му надо поге кисти ману,
Вишинат дем зенку нуѓа дуру,
Голи сегари зући да су золе ке сталуну,
Стећ сан гораћу горда.
Јун си ма ке спуња дуринду смуру,
А ду сти вазу фану неје паролу,
Ге туме гумо збакту на стигалу,
Курну сенца бунца кјуја нишуну,
Ту си ламунуну.
Та ће жркаде финалмен ке мао сајка,
Ма спиња форте зу та стику верт,
Орма ну вара визе ки су лиет,
Ка ја кум пања ринда стану таду,
Туме фану дута намраду ферму ми нуде,
Сан гурат ми во јелста сен седе.
Ту си ламунуну.
Та ће жркаде финалмен ке мао сајка,
Ма спиња форте зу та стику верт,
Орма ну вара визе ки су лиет,
Ка ја кум пања ринда стanu таду,
Туме фану дута намраду ферму ми нуде,
Сан гурат ми во
јелста сен седе.