Neboža sonce, kod nekoč, potiham da je novo mi moć, ni ne noć, ni ti den.A čas je nenavadan bre san, dihaja po mlatim, nova ljubizan se prebuja, a ti je čutiv nebož.Novo življenje, upanje, slanje i veselje, a kaj ko stikao si proč, a me vidiš v sanjah ko poletim, ko saupam i ko srečno živim.Poglej me bojim, vidio bož da letim, poglijem u druge kaj spet tiho žarim.Zune, spet je svatla noć, nime strah kaj zda imam moć, mjesec tiho spremlja me, ko hodim i ne mislim na te.Moja ljubizan je živa, spet mi daje upanje, to je moja moć, me ne bojim tebe se, čas je da spet najdem se.A me vidiš v sanjah ko poletim, ko saupam i ko srečno živim.Poglej me bojim, vidio bož da letim, poglijem u druge kaj spet tiho žarim.Nisam sama, već zaupam si spet, ker stopila u prerojeni sam sve.Nisam sama, već zaupam si spet, jer stopila u prerojeni sam sve.Nisam sama, već zaupam si spet, jer stopila u prerojeni sam sve.A me vidiš v sanjah ko poletim, ko saupam i ko srečno živim.Poglej me bojim, vidio bož da letim, poglijem u druge kaj spet tiho žarim.Nisam sama, već zaupam si spet, jer stopila u prerojeni sam sve.