Често, мајка,
у бисни пише,
да од тебе стало писма тврдима.
Већ одавно не долазим в кући,
пита стара шта да ради с нњима.
Већ одавно не долазим в кући,
пита стара шта да ради с нњима.
Не мој више да ми пишеш, мајци,
реков сам љој да сва писма спали.
Пусти мене да лутам по свету,
а старицу да за сином жали.
Не мој више да ми пишеш, мајци,
реков сам љој да сва писма спали.
Пусти мене да лутам по свету,
а старицу да за сином жали.
Нисам више на старој адреси,
заутро шиш папир,
ај, време.
Отишо сам ја из наше куће,
кад си и ти отишла од мене.
Отишо сам ја из наше куће,
кад си и ти отишла од мене.
Не мој више да ми пишеш, мајци,
реков сам љој да сва писма спали.
Пусти мене да лутам по свету,
а старицу да за сином жали.
Не мој више да ми пишеш, мајци,
реков сам љој да сва писма спали.
Пусти мене да лутам по свету,
а старицу да за сином жали.
Кад преполим растанак са тобом,
своме дому и мајцићи доћи,
старица ће опростити сину,
а ја тебе ни тад нећу мочи.
Не мој више да ми пишеш,
мајци,
реков сам љој да сва писма спали.
Не мој више да ми пишеш, мајци,
реков сам љој да сва писма спали.
Пусти мене да лутам по свету,
а старицу да за сином жали.
Не мој више да ми пишеш, мајци,
реков сам љој да сва писма спали.
Пусти мене да лутам по свету,
а старицу да за сином жали.