Buno lita utre nam je prošlo
u ljubavi, u viri i srići
još toliko bilo bi nam malo,
pri rano je dušo zaotići.
Drugi sad su u našem džardinu,
kamine kad sad se oni ljubev,
a ja zalučtim man mandorinu
da otpiden pismom misli grube.
Veće pisma iz duše mi vanka,
sakrila se kao da se stidi,
zaluče kao vastruna tanka.
Da su ljubavi srca iz cidi,
veće pisma vanka iz duše,
da te volim sa njom biti veka.
Dođi ljube,
zagrli mi ruke,
nije život još za nas uteka.
Sad su drugi u našem portunu,
kamine kad kriju se od svita,
a ja opet štim man mandorinu
da mi pismo odvrati stara lita.
Veće pisma iz duše mi vanka,
sakrila se kao da se stidi,
zaluče kao
vastruna tanka.
Da su ljubavi srca iz cidi,
veće pisma vanka iz duše,
da te volim sa njom biti veka.
Dođi ljube,
zagrli mi ruke,
nije život još za nas uteka.
Nije život još za nas uteka.