Ањене оч крију пристајине кристалне
Фенјере Панаме, Фенјере Панаме
Црвене оча се ситне и преспаване дане
Нене корак је лагане кадо скрнаве ране
Никад извини за све оно што ти реко нисам
Твоја лепота је прокрети хедонизам
И знам да волиш то да понисно признам желје конкретне
Вађи хаљену на под иску спиролетне
Остави пострани све предрасуда лишена
Мирише на победу свакакад кишена
Рамену твом асоцираме на дом Ово крваво небо,
тишина,
празна
Ходули вами поверенје, твое ћутање
Све оно што је мого да боде лепше, но реализам
Уписује механизам, хармонију твоји додира
Док те себе што чувам од својих порива
Магнолија, магнолија
Прва и последња водоквори ночима
Магнолија, магнолија
Твоји униљени непозвани густу ночима Магнолија,
магнолија
Прокрито се некаја на месту злочине Магнолија,
магнолија
У хиру почивају
Када ночи зарумене,
када преузме путом И твоја раширена крила,
кад однесе сутом Иза кулиса не тражи ме,
ноћи си буди сан Ако не преживимо лед,
ујутру бећу круни сан
Песак,
сумћеви зраци,
ветат носи прашину,
крхотину на траци
Песни пси,
рекла сине,
могу бити песници,
да моје стихове мимо и лазе везници казне
Првокласне плодове,
вазне ружи,
части светло-зелене нијансе
Ко преди игра романс,
запали се,
нека гори,
нех прасне твој мирис
Дим у пучима, црвени фенјер и мудро-плава пучина
Ишо ву ноћ, ако тако си одлучила,
ова није за тебе заборављена у мислима
Недодирљива сам истина
Магнолија, Магнолија
Прва и последња воду твојим очима
Магнолија, Магнолија
Твоји милјени, непозвани госту ночима
Магнолија, Магнолија
Прокрто се некаје на месту злочина
Магнолија, Магнолија
У хиру пучивај!