У неделу Белига је наша, доћиће ми, драги, другавице,да ме песмо пунов живот, брате, пунов живот с тобо суђениће.Доси песне да си знају, да сам ћеља твога срца,да су наши веренићки драги, да сам твоја вереница,да су наши веренићки драги, да сам твоја вереница.Кад на руци прстење засија, заплакаће душо, мајка моја,јер одлази останам је саму, да би ти била зора твога двора.Доси песне да си знају, да сам ћеља твога срца,да су наши веренићки драги, да сам твоја вереница,да су наши веренићки драги, да сам твоја вереница.Нек' певају, другарице моје, заигрању одопсе песма ори,овај дан су одавно чекали родители и моје твори.Доси песне да си знају, да сам ћеља твога срца,да су наши веренићки драги, да сам твоја вереница,да су наши веренићки драги, да сам твоја вереница.