Зашто дајем да ми срце тако рани?
Не прилази више на пола пута, стани
Ти си убила све у мени,
више не вјерујем ниједној жени
Сад је камен моје срце,
ноћу све будим
Кранеш ми сан и дао би се,
на те волим све мање и мање
А јутром се будим тужан и сам и пран клињем те
Не мам сранје да наставим далје
Након лађи свих ти си радосна и жива,
још преклињем себе што си некад моја била
Ти си убила све у мени,
више не вјерујем ниједној жени
Сад је камен моје срце,
ноћу све будим Кранеш ми сан и дао би се,
на те волим све мање и мање
А
јутром се будим тужан и сам и пран клињем те
Не мам сранје да наставим далје
Đang Cập Nhật
Đang Cập Nhật
Đang Cập Nhật