Слушав сам причу о два куба,
Две приче, а свака је иста,
Судбина је ваша, браћо, мила,
Ко судбина и наш колоништа.
Нека сада заветује гостаница Срска ова,
А се скупа сви вратимо,
Ге су кости вдађе дола.
Нека сада заветује гостаница Срска ова,
А се скупа сви вратимо,
Ге су кости вдађе дола.
Једно ме је дрванио шу срцу,
А друго ми је коријен од билеће,
У навници гаје обичаје,
Пале банја и за славу свеће.
У навници гаје обичаје,
Пале банја и за славу свеће.
А се скупа сви вратимо, Ге су кости вдађе дола.
Нека сада заветује гостаница Срска ова,
А се скупа сви вратимо, Ге су кости вдађе дола.
Ад их не видим и пјесну им сујем,
Лакса ми је свакрајинска нуга,
А скрју су ће Срби на Тромеђи,
Жено гнездо за соком кука.
А скрју су ће Срби на Тромеђи,
Жено гнездо за соком кука.
Нека нас сада заветује
Поштаница српска вола,
Да се ступа сви вратимо,
Ве су кошти брађе дола.
Нека нас сада заветује
Поштаница српска вола,
Да се ступа сви вратимо,
Ве су кошти брађе дола.