Tog davnog ljeta, mladosti moje, srele su se usne, moje i tvoje.Nisi znala tada, anđele moj plavi, mislila si Nina, da sam onaj pravi.Ja sam bio vjetar, što ti lomi grane, provodio noći, znao sve kafane.A kad jutro svane, vraćao se tebi, čekala me s osmijehom, a plakala u sebi.Sve dok jednom nisi, vidjela me s drugom, ispustila pogled, razorena tugom.Spakovala kofe, toga kovnog jutra, ja nisam ni slutio.Šta će biti?Šta će biti sutra?Posjedila kosa, na licu mi more, sad se nadam samo, srećemo se gore.Još te sanjam, još te svake noći ljubim, novim jutrom, ponovo te gubim.Još te sanjam.Još te svake noći ljubim, novim jutrom, ponovo te gubim.I ljubim i molim se da se ne probudimI molim se da se ne probudimShvatila si tada, više smisla nemaAli nisi znala šta nam život spremaNisam im omira, kao da sam znaoDa sam jedan mladi život prokockaoMislio sam opet, bit će sve ko prijeAli više ništa, isto bilo nijeNazvao ti sestru, znao sam da brineA ona kroz suzeNema više ni neGodine su prošle, od tog tužnog danaA u srcu mome, ostala je ranaDa sam tada znao, da obuzdam mladostSa tobom bih imaoI ljubav i radostPosjedila ko sa mnomNa vicu mi boreSad se nadam samoSrećemo se goreJoš te sanjamJoš te svake noći ljubimNovim jutromPonovo te gubimJoš te sanjamJoš te svake noći ljubimI molim seDa se ne probudimI molim se da se ne probudim