Ljudi,
deca,
ptice,
sunce od mene svoje lice sklonit će
Jedino raznosač pise u ponoć dva puta zazvonit će
Ostaću sama na ovoj tužnoj gari za
koje niko signal za pomoć ne šalje,
a nema dalje
Kada sam najtužnija,
nesrećnaj,
najružnija,
od sebe zdove postodam da još jednom pokušam
I žurim da se uverim da je život ipak let i da nije stao sve
I da nikad neće ipak se okreće
U krug
U krug
Večer trava zora plava po nekom redu sutra ustaće
I suze kao toplo mleko bez reda po mom licu padaće
I dok želim ta nebuduće osmehnem se jer znam da još si negde sad
I zadnju iskru nade uhvati u dlan na tijedan pa još jednom pokušam
Kada sam najtužnija,
nesrećnaj,
najružnija,
od sebe zdove postodam da još jednom pokušam
I žurim da se uverim da je život ipak let i da nije stao sve
I da nikad neće ipak se okreće
U
krug U krug