Gde sreća izvire,
pogled ne dopire,
tamo nje uhvatim, ona
teži i ona mi se opire.
Gde sreća izvire,
pogled ne dopire,
tamo nje uhvatim, ona teži i ona mi se opire.
Išto me ne nose nikad onom pravom,
ne idu drumovi,
ne vidim im kraja,
da li se jedan bas mojom srećom spaja?
Zauvek ostaću,
ko polje košeno,
od pola prošeno, srbno duge, ispod duge nošeno.
Ej tu vetrovi,
dunavomi samom,
ej što me ne nose nikad onom pravom,
ej tu drumovi,
ne vidim im kraja,
da li se jedan bas mojom srećom spaja?
Ej tu vetrovi,
dunavomi samom,
ej što me ne nose nikad onom pravom,
ej tu drumovi, ne vidim im kraja,
da li se jedan bas mojom srećom spaja?
