Иди, иди, волјени,
нек' ме друга замени,
Нек' те љуби, нек' се залјуби.
Све сам тебе праштала,
чекала и маштала,
Сузелила,
али сам сватила.
Имаш око немирно,
срђ се хладно, неведно,
ником свечу нећеш донети.
Имаш лице, анджела,
али те судба проклела,
Никад никого сим себе нећеш волети.
Вино својих вкусана,
нека друге пробају,
нека пију, нек се напију.
Зра жалиће, који ја,
што сам дале губила,
док сам тебе лудо љубила.
Имаш око немирно,
свет се хлазно, неверно,
ником сречу нећеш донети.
Имаш лице анђела,
ал' те судба проклела,
никад никого сим себе нећеш волети.
Имаш лице анђела,
ал' те судба проклела,
никад никого сим себе нећеш волети.
Имаш око немирно,
срћ се падно, неверно, ником сречу нећеш донети.
Имаш лице анђела,
ал' те судба проклела,
никад никого сим себе
нећеш волети.
Имаш лице анђела,
ал' те судба проклела,
никад никого сим sebe
нећеш волети.