Hleba i igara, gudre i festivala,
Ova noć je naša, nikom nije kao nama.
Sutra boli glava, natoči brže rakiju,
Jer ako se suočimo, bit će čisti pragiju.
Da je više slavlja i slava,
umesto sarana,
Ne bi ni videli sve što mozak zamara,
Oni se gađaju paramac,
imaju saravama,
Bace nam okrajak da se narod zavara.
Pune su hale i stadioni,
cirkaš,
šibaš,
ili pak vario bi,
ili možda palio bi,
Živeo negde drugde,
da nađeš svoj čub negde na kraju duge.
Mi smo ovde skucani,
puca nam glava,
dog nas kradu svakog dana,
Dajte hleba i igara, to su znali još rimljani,
Zato smo pribrani, dog svi su okolo drogirani.
Hleba i igara,
dok narod nije gladan,
I zamaži mu oči i zavadi pa vladaj.
Hleba i igara,
zavadi pa vladaj.
Hleba i igara,
dok narod nije gladan,
I zamaži mu oči i zavadi pa vladaj.
Hleba i igara.
Kupuć tvajcarskog sata šljaka bez ozbiljno kvara,
Da za krv,
zno i suze,
da se leba i igara.
To nije tajna,
već moto svakog vladara,
Još od rimskog carstva sve do mreža u kojim smo danas.
Princip je isti da vode se pleps,
krvavi mačevi prljavi seks,
Smisle nam drogu i stave u hleb,
puste nam labove na hrišćane,
Ovce su uredno počišane,
kolko se krade ko to pita se,
Gde zaemlju vode sve te bitange,
kolika cena tih kredita je,
Urbi je torbi,
keš je u torbi,
plepsu se dojmi Beograd na vodi,
Namestnik Alex,
pater nam dobri,
netpava mokri,
o tome drobi,
A mi smo u gasu da mu punimo kasu uz
radatnu pevaljku sa autotunom na glasu,
Daj nam lake žene,
daj nam teške droge,
piče lake note,
ali teške su nam noge,
Još je teža glava odstava,
sve je to zabadava,
Ljubim te ko brata,
daj leba i igara.
Naši planovi za sutra svode se na višu silu,
nek večeras ide sve u kurac u velikom stilu,
Versači Armanika vali na vali,
a stali su beli bebo,
Josip Broz,
Tito,
Jackson Kevu,
nam je nebago.
Ljubim te ko brata,
daj leba i igara,
dok narod ti je gladan,
i zamaši mu oči,
i zavadi pa vladaj,
hleba i igara,
i zavadi pa vladaj.