U poslednje vreme, ne vidim sebe u svom otrazu
I ko su ljudi koji kažu, da se dvadeset ti znaš kuda ideš i šta radiš
Aaaa, kao na roler kosteru, iz euforije u paniku
Ja stvaram sebi naviku, kad nebo se spusti u glavi za kusti
Poželim u drugim ljudima da se izgubim
Čuskam dok itam sebenja
Od plavog svetla ne vidim gde seba
A neću kući, osjećam da je ovo jedino što mi treba
Čuskam dok itam sebenja
Aaaa, svoje probleme
Zakopam tamo gde ih ne čujem
Sve vreme ih očekujem
Da na žurku patnu, sjedu me pa nestanu
Aaaa, kao na roler kosteru, iz euforije u paniku
Ja stvaram sebi naviku, kad nebo se spusti u glavi za kusti
Poželim u drugim ljudima da se izgubim
Čuskam dok itam sebenja
Čuskam dok itam sebenja
Od plavog svetla ne vidim gde seba
A neću kući, osjećam da je ovo jedino što mi treba
Čuskam dok itam sebenja
Čuskam dok itam sebenja
Čuskam dok itam sebenja

Čuskam dok itam sebenja
Čuskam dok itam sebenja
Čuskam dok itam sebenja
Čuskam dok itam sebenja
Čuskam dok itam sebenja
Čuskam dok itam sebenja
Čuskam dok itam sebenja
Čuskam dok itam sebenja
Čuskam dok itam sebenja
Čuskam, dokritam, se menjam, od plavog svetla ne vidim gdje se važim.
A neću kući, osjećam da je ovo jedino što mi treba. Čuskam, dokritam, se menjam.
Čuskam, dokritam, se menjam, od plavog svetla ne vidim gdje se važim.
A neću kući, osjećam da je ovo jedino što mi treba.
Čuskam, dokritam, se menjam.
Neću kući, osjećam da je ovo jedino što mi treba.