U poslednje vreme, ne vidim sebe u svom otrazuI ko su ljudi koji kažu, da se dvadeset ti znaš kuda ideš i šta radišAaaa, kao na roler kosteru, iz euforije u panikuJa stvaram sebi naviku, kad nebo se spusti u glavi za kustiPoželim u drugim ljudima da se izgubimČuskam dok itam sebenjaOd plavog svetla ne vidim gde sebaA neću kući, osjećam da je ovo jedino što mi trebaČuskam dok itam sebenjaAaaa, svoje problemeZakopam tamo gde ih ne čujemSve vreme ih očekujemDa na žurku patnu, sjedu me pa nestanuAaaa, kao na roler kosteru, iz euforije u panikuJa stvaram sebi naviku, kad nebo se spusti u glavi za kustiPoželim u drugim ljudima da se izgubimČuskam dok itam sebenjaČuskam dok itam sebenjaOd plavog svetla ne vidim gde sebaA neću kući, osjećam da je ovo jedino što mi trebaČuskam dok itam sebenjaČuskam dok itam sebenjaČuskam dok itam sebenjaČuskam dok itam sebenjaČuskam dok itam sebenjaČuskam dok itam sebenjaČuskam dok itam sebenjaČuskam dok itam sebenjaČuskam dok itam sebenjaČuskam dok itam sebenjaČuskam dok itam sebenjaČuskam dok itam sebenjaČuskam, dokritam, se menjam, od plavog svetla ne vidim gdje se važim.A neću kući, osjećam da je ovo jedino što mi treba. Čuskam, dokritam, se menjam.Čuskam, dokritam, se menjam, od plavog svetla ne vidim gdje se važim.A neću kući, osjećam da je ovo jedino što mi treba.Čuskam, dokritam, se menjam.Neću kući, osjećam da je ovo jedino što mi treba.