На жерави риба,
како Бог је створи,
На жртеном пручу, у Припеци двора,
О
поруку пише и светише згори,
Ах, била су мора,
била су мора!
Ждерци,
прзојерци,
већ су ход градела,
До паса су наги,
очим се хрјесне,
Црна вина још су,
ушћа него бјела,
До нарви буслажу, селен солиће се.
И гјевши нам бјеме,
плахо као зец,
И цуре нам сати,
и го дец подец!
Дец подец, подец, подец!
Полуди, отцврћак,
Буди из свого рака,
Бришку лакрашета,
Плюште су под столу, Узбише још либа,
у Припеци двора,
Ах, била су мора,
била су мора!
И гјевши нам бјеме,
плахо као зец,
И цуре нам сати,
и го дец подец!
Дец подец, дец подец!
Лјуља се и небо, спотићу се прсти,
Пјева се и ћева,
душа нам јелака,
Док треби борибу,
и нас реко прсти,
Залевајучи грло,
дреци маћа њака.
И гјевши нам бјеме,
плахо као зец,
И цуре нам сати,
и го дец подец!
Дец подец, дец подец!
Подец!