Каже
Позор на друштво истозле!
Ти
за моје ночи најболја си ти,
ником не реци то.
Ту
да ли ћеш сутра опет бити ту,
сада је не важно.
Лажно име,
лажне године и тиме ночас,
лаж и да волиш ме,
све није лажно,
јер јас сам живо својо стравио њој.
О Боже,
да ми је да избришем све што је било,
да ми је,
а не могу,
срцу је мило да ми је да исплачем,
су све што кријем,
само да ми је,
а није.
Да ми је да порегнем све што сам реко,
да ми је да побегнем,
негде далеко је да њу заборавим што крви пије,
само да ми је,
а није.
Тако је!
Кање
посећаш на њу,
лаче би поднео све,
тебе ћу ночас оставити све што је преостало.
Је,
не,
лажне године и тиме ночас,
лажи да болиш,
не,
све није лажно,
јер јас сам живо својо стравио њој.
О Боже,
да ми је да избришем све што је било,
да ми је,
а не могу,
срцу је мило да ми је да исплачем,
су све што кријем,
само да ми је,
а није.
Да ми је да порегнем све што сам рекла,
да ми је да побегнем,
негде далеко
је да њу заборавим, што крви пије,
само да ми је, а није.