Срце моје куцај тише,
застани на трен,
да је слушам како дише, да је слушам како дише,
да је слушам када буде мње.
У Чемпресу сам био, у Бршљану джардина,
Из Чокота сам био, и Сунце, и Станина,
И тако пре Пулјета, ко на носине Андра,
Излежабам се Стрчком на грани Олеандра.
И онда нек потеку и столећа и мње,
Претворит' ћу се опет у Босиљак и Смиље,
У Чемпресе и Бршљан,
у Сокове Агава,
Да полјубце мије будим,
кад поред мене спава.
Буди ноћа смирно, море,
она биће ту,
По пуцању мога била, препознати ћеш њу.
Срце моје пуцај тише,
за Станина пе,
Да је слушам како тише,
да је слушам како тише,
Да је слушам када буде мње.
Да је слушам како тише,
да је слушам како тише,
Да је слушам када буде мње.
И онда нек потеку и столећа и мње,
Претворит' ћу се опет у Босиљак и Смиље,
У Чембре се и Бршљан,
у Сокове Агава,
Да полјубце мије будим,
кад поред мене спава.
Буди ноћа смирно, море, она биће ту,
По пуцању мога била, препознати ћеш њу.
Преце моје,
пуцај тише,
за Станина пе,
Да је слушам како тише,
да је слушам како тише,
Да је слушам када буде мње.
Да је слушам како тише,
да је слушам како тише,
Да је слушам када буде мње.