Učio me otac, bori se sine,
u životu uvijek moraš biti prvi.
Govorila majka, pomozi siromahu, učila na crkva,
to nam je u krvi.
A prijatelji opet pričaju po svome,
okreni se i uzmi što ti srce želi.
Zaboravi srce,
pogledaj na sebe,
nije ipak ono u što smo se kleli.
A onda dođe ti najljepša žena,
utjeha i nada u životu moj.
Izgubih i tebe,
rokodskak te glupo,
zbog lude duše,
otišla si drugom.
I kad okrenem se često,
gledam iza sebe,
shvatim u životu,
ništa više nema.
Samo tvoja pisma, gitaru staru i ovu dušu,
puno uspomena.
Pa se sada pitan ko je zato kriv,
možda bog,
možda ne bog,
a možda i ti.
A onda ipak shvatim,
bojem samo duši i gdje god da krene,
uvijek gubim ja.
Jer opet da se rodim i upoznam mnoge žene,
živio bih isto i volio tebe i više.
Nikoga.
I kad okrenem se često,
gledam iza sebe,
shvatim u životu,
ništa više nema.
Samo tvoja pisma,
gitaru staru i ovu dušu,
puno uspomena.
A onda ipak shvatim,
bojem samo duši i gdje god da krene,
uvijek gubim ja.
Jer opet da se rodim i upoznam mnoge žene,
živio bih isto i volio tebe i više.
Nikoga.